DIGITALIZACIJA POSTOJEĆIH ANALOGNIH DIJAGNOSTIČKIH RENDGEN UREĐAJA I FORMIRANJE SERVERSKE MREŽE
ZDRAVSTVENOG SISTEMA SRBIJE
Republička stručna Komisija za radiologiju (2012/2013) i grupa autora
DIGITALIZACIJA POSTOJEĆIH ANALOGNIH DIJAGNOSTIČKIH RENDGEN UREĐAJA I FORMIRANJE SERVERSKE MREŽE ZDRAVSTVENOG SISTEMA SRBIJE
Ovaj projekat sumira predloge za modernizaciju i razvoj rendgenologije zdravstvenih ustanova Srbije kao i formiranje serverske mreže zdravstvenog sistema Srbije i daje analizu sadašnjeg stanja i predloge mere.
Projekat je utemeljen na brojnim praktičnim iskustvima drugih, pre svega evropskih zdravstvenih sistema i u smislu koncepta i razvoja prilagodjen situaciji kakva postoji u Srbiji.
2. CILJ PROJEKTA
Uštedom kroz eliminisanje troškova nabavke radioloških i drugih dijagnostičkih filmova, finansirati formiranje jedinstvenog zdravstvenog informacionog sistema Srbije (ZIS) koji podrazumeva digitalizaciju svih analognih rendgen aparata i njihovo umrežavanje u jedinstven sistem.
REZIME PROJEKTA
Projekat obuhvata formiranje serverske mreže zdravstvenog sistema Republike Srbije i digitalizaciju postojećih analognih dijagnostičkih rendgen uređaja čime se nakon njegove potpune implementacije omogućava:
- Povezivanje svih postojećih digitalnih dijagnostičkih uređaja u zdravstvenom sistemu Srbije i svih privatnih digitalnih dijagnostičkih uređaja u jedinstvenu serversku mrežu,
- Povezivanje svih novonabavljenih digitalnih dijagnostičkih uređaja u zdravstvenom sistemu Srbije i svih privatnih novonabavljenih digitalnih dijagnostičkih uređaja u jedinstvenu serversku mrežu (SZS),
- Postojanje jedinstvenog centralnog registra pacijenata,
- Objedinjeno planiranje i zakazivanje dijagnostičkih snimanja,
- Praćenje rada dijagnostičkih uređaja na lokalnom, regionalnom i republičkom nivou,
- Potpuno eliminisanje dijagnostičkih rentgen i drugih filmova,
- Trajne ogromne uštede eliminisanjem potrošnje rendgen i drugih filmova
- Integraciju novoformirane serverske mreže sa postojećim bolničkim informacionim sistemima (BIS) i radiološkim informacionim sistemima (RIS),
- Nastajanje jedinstvenog zdravstvenog informacionog sistema Srbije (ZIS),
- Dostupnost i uvid u svakoj zdravstvenoj ustanovi, u okviru zdravstvenog sistema Srbije, svih digitalnih dijagnostičkih snimaka za svakog pacijenta bez obzira u kojoj su zdravstvenoj ustanovi, privatnoj ili državnoj, dijagnostički snimci napravljeni i na kojem dijagnostičkom uređaju,
- Dostupnost i uvid u svakoj zdravstvenoj ustanovi, u okviru zdravstvenog sistema Srbije, svih zakazanih dijagnostičkih, konsultativnih i drugih pregleda za svakog pacijenta bez obzira u kojoj su zdravstvenoj ustanovi dijagnostički pregledi zakazani i za koji digitalni dijagnostički uređaj,
- Centralizovani i daljinski pristup i prenos u okviru zdravstvenog sistema Srbije, svih dijagnostičkih snimaka i drugih nalaza za svakog pacijenta bez obzira u kojoj su zdravstvenoj ustanovi dijagnostički snimci napravljeni i na kojem dijagnostičkom uređaju.
OPIS POSTOJEĆEG STANJA I PROBLEMATIKE U SRBIJI
U svakom zdravstvenom sistemu digitalni dijagnostički uređaji kao što su ultrazvučni uređaji, kompjuterizovani tomografi, magnetne rezonase, angiografski uređaji, digitalni rentgen uređaji, digitalni endoskopi, digitalni terapijski uređaji,...predstavljaju stub funkcionisanja sistema sa jedne strane ali i ogromne investicione i tekuće troškove sa druge strane. Racionalno korišćenje ovih uređaja i kontrola/smanjenje tekućih troškova predstavlja preduslov za svaki kvaltetni, organizovani i kontrolisani zdravstveni sistem.
Racionalno korišćenje ovih uređaja podrazumeva postojanje protokola pregleda u odnosu na svaku uputnu dijagnozu da bi se standardizovao i optimizovao svaki pregled, kao i broj dijagnostičkih pregleda u odnosu na tehnički kapacitet uređaja. Protokoli pregleda u odnosu na uputnu dijagnozu definišu parametre koje treba zadati uređaju na osnovu kojih uređaj sprovodi dijagnostički pregled. U koliko parametri nisu optimalno zadati dolazi do neracionalnog korišćenja uređaja što za posledivu ima povećanje tekućih troškova prevremenim otkazom rezervnih delova, većim brojem zastoja u radu ...
Broj dijagnostičkih pregleda u odnosu na tehnički kapacitet uređaja je parametar koji opisuje racionalnost korišćenja digitalnog dijagnostičkog uređaja. U koliko je broj dijagnostičkih pregleda znatno manji od tehničkog kapaciteta uređaja, uređaj se neracionalno koristi što za posledicu ima ponovo povećanje troškova kroz njegovu amortizaciju i broj pregleda koji je napravljen u tehnološkom veku uređaja. Savremeni digitalni dijagnostički uređaji imaju svoj tehnološki vek posle kojeg moraju da se menjaju zbog tehnološke zastarelost bez obzira na broj pregleda koji su na njemu naparvljeni. Time se dolazi u situaciju potrebe za novim investicijama kroz nabvku novih tehnološki savremenijih uređaja, iako postojeći nisu dovoljno eksplatisani.
U zdravstvenom sistemu Srbije ni jedan od navedenih kriterijuma i normativa eksploatacije digitalnih dijagnostičkih uređaja ne postoji. Posledica takvog stanja je nejednaka eksplatacija digitalnih dijagnostičkih uređaja, po pravilu daleko ispod tehničkih kapaciteta, neobjektivne liste čekanja, daleko veće od realnih, nabavka novih digitalnih dijagnostičkih uređaja po količini, modelu i tipu na bazi neobjektivnih podataka i nedefinisanih kriterijuma. Na primer, 64-redni kompjuterizovani tomograf ima tehnički kapacitet od 80-100 pacijenata sa radom u dve smene u zavisnosti od uputne dijagnoze. Dve zdravstvene ustanove raspolažu istim uređajem a pregledaju, jedna 30 pacijenata a druga 25 pacijenata zbog pogrešne organizacije rada, korišćenja pogrešnih protokola pregleda ili namere da uvećavaju lokalne liste čekanja što otvara prostor za raširenu korupciju niskog nivoa trgovinom zakazivanjem datuma pregleda pojedinog pacijenta. Identična situacija je i sa svim ostalim digitalnim dijagnostičkim uređajima. Ne postoji opravdanje za takav pristup i vođenje tako bitnog i skupog segmenta zdravstvenog sistema Srbije kao što je opremanje, praćenje i normiranje eksplatacije uređaja visoke tehnologije nezamenljivih u procesu dijagnostike.
O osnovi velike potrošnje rendgen filma je jedna prepoznati negativni fenomen keiran pre svega na nivou „saradnje“ korisnika filmova i njihovih rukovodilaca kojima je što veća potrošnja interes jer se sponzorisanjem raznih seminara, studijskih i turističkih putovanja od strane isporučilaca dijagnostičkih filmova, zdravstveno osoblje koje neposredno troši dijagnostičke filmove, njihovu potrošnju nepotrebno uvećava da bi time uvećavao promet isporučiocima filmova a samim tim i njihovu zaradu čime se nanosi neprekidna šteta zdravstvenom sistemu Srbije linearno u funkciji vremena tj. realnog povećanja broja radioloških aparata.
Republički Fond Zdravstvenog Osigurenja Srbije (RFZO) je izdao uredbu i obavezujuću preporuku početkom 2013. godine da se u svim zdravstvenim ustanovama koje raspolažu tehničkim mogućnostima (svi skeneri, angio sale, MR aparati i digitalni rendgengrafski aparati) rendgen film zameni izdavanjem CD-a, što bi nesumljivo drastično smanjilo troškove. Medjutim, od strane zdravstvenih ustanova, pre svega Beograda i uže Srbije, ova preporuka je ignorisana. Opšte je poznato da su najveći ponudjači rendgen filmova zastupstva proizvodjača AGFA, KODAK i FUJI, koji se dominantno koriste u Srbij. Svi lekari, od nivoa domova zdravlja do klinckih centara na radnim mestima koriste racunare, a radiološki CD nalaz se narezuje sa tzv auto-run programo tako da stavljanjem u svoj računar lekar dobija sve sekvence i slike automatski i u realnom vremenu. S druge strane treba imati na umu da na 3 CT filma npr. abdomena može najviše stati do 72 slike (3 filma koštaju oko 10 eura) a na CD nalazu nalaze se sve slike, tj oko 1.200 slika za danas korišćene skenere u Srbiji, a njegova cena je 10 puta manja od 3 filma.
Kao ilustracija ekonomski neopravdano trošenih sredstava predlagač ovog projekta navodi i aktuelni skrining bolesti dojke koji se dominantno sprovodi na rendgen filmu i koji zbog nemanja umreženog digitalnog sistema (za mamografe cena je do 300.000 eura) i za broj planiranih pregleda treba izdvojiti samo za rendgen filmove oko 5,5 miliona eura.
Broj skupih digitalnih aparata u Srbiji je relativno veliki, posebno CT i angio modaliteta, mamografa, ultrazvučnih aparata a posebno angio sala) ali je njihova iskorišćenost veoma mala. Svi ovi aparati u sredinama gde su instalirani rade na potpuno autonoman način gde najčešće postoji loša organizacija i nedostatak edukovanog kadra. Predlagač ovog elaborata procenjuje da je iskorišćenost skenera npr. u Srbiji oko 15% od opšteprihvaćenih standarda u svetu, jer za jedan skupi aparat osnovno pravilo je da radi što više. U Srbiji to nije slučaj a jedan od krucijalnih razloga je i nepostojanje povezanosti centara, tj aparata koji bi omogućili da recimo 50 radiologa u Beogradu koji znaju da rade CT preglede mogu validno raditi preglede pacijenata koji se pregledaju na bilo kom CT aparatu u Srbiji gde nema dovoljno radiologa. Ako se zna da optičko povezivanje npr. svih CT aparata koji omogućava validni telemedicinski rad u pisanju nalaza, košta do 15.000 eura, da umrežavanje svih 150 mamografa u Srbiji košta do 35.000 eura, a da se samo za ova dva modaliteta izdvaja par miliona eura za njihov rad do 20% kapaciteta kroz cenu specijalnog RDG filma, onda je dosadašnji koncept nesumljivo tema koja podrazumeva snažnu društvenu odgovornost kreatora takvog stanja.
Pojedine zdravstvene ustanove raspolažu sopstvenim informacionom sistemiima na lokalnom nivou. Informacioni sistemi su uglavnom uvođeni sporadično i koegzistentno. Nepoznato je da li je poštovan međunarodni, obavezujući HL7 standard prilikom njihovog uvođenja. Trenutno je informacioni sistem uveden u 30 domova zdravlja i u toku je realizacija informacionog sistema za 18 zdravstvenih ustanova, finansiran od Svetske banke. Nosilac ovog projekta je Institut BATUT.
Ni jedan od ova dva projekta nije obuhvatio uključivanje dijagnostičkih slika u informacioni sistem. Time je osnovni cilj – uvođenje informacinog sistema ostvariti uštede, promašen.
Zbog nepostojanja jedinstvenog zdravstvenog informacionog sistema (ZIS), pored analognih dijagnostičkih uređaja, koji ne mogu biti povezani na informacioni sistem i time je utrošak filmova neminovan, i digitalni dijagnostički uređaji CT, MR, angio, digitalni rendgengrafski) se koriste tako da troše tzv. specijalne dijagnostičke filmove čija je pojedinačna cena prosečno 2,5 eura ! Tome treba dodati cenu konvencionalnog RDG filma koji se koristi kod sada dominantnih analognih aparata i koji podrazumevaju dodatne troškove hemikalija za razvijanje filmova, komore za razvijanje, rad fotolaboranta i td.
U zdravstvenom sistemu Srbije se koristi trenutno 300 – 400 analognih rendgen dijagnostičkih uređaja. Ovi uređaji rade izolovani čak i ako zdravstvena ustanova ima bolnički informacioni sistem. Oslonjeni su isključivo na razmenu dijagnostičkih snimaka kroz proces „filmovanja“, odnosno generisanja filmova potrebnih za dalju dijagnostiku. Samo na uvoz dijagnostičkih filmova potrebnih za rad i razmenu dijagnostičkih nalaza u Sriji se troši godišnje preko 30.000.000 evra. Treba imati na umu da u Nemačkoj npr. rendgen film kao medijum ne postoji više od 20 godina, a slična situacija je u svim zemljama Evrope osim Srbije. Sam rad dijagnostičkih uređaja, nivo angažovanosti, stepen amortizacije, problemi u planiranju nabavke, su problemi koji prate rad i ovih sistema. Sa druge strane, dijagnostički snimci se sporo razmenjuju u procesu dijagnostike, najčešće ih dostavljaju i raznose sami pacijenti, ne postoje uslovi njihovog čuvanja pa se mnogi dijagnostički postupci ponavljaju a zaštita podataka o pacijentu je svedena na minimum.
Prevođenje postojećih analognih rentgen uređaja je tehnički moguće i ekonomski opravdano u odnosu na zamenu svih analognih rendgena kompletno novim digitalnim uređajima. Novi digitalni rendgen uređaji u funkcionalnom smislu ne donose ni jednu novu funkcionalnu prednost sem digitalnog formata slike što dobijamo i njihovom digitalizacijom koju je moguće izvesti sa 30% cene u odnosu na cenu novog digitalnog uređaja. Drugim rečima, za kvalitetnu digitalizaciju analognih rendgen aparata često nije potrebna nabavka novih aparata. S druge strane, komponentne koje služe za digitalizaciju, pre svega flet panel ploče i radne stanice, danas su mnogostuko jeftinije nego pre npr. 5 godina...
Konfiguraciju analognog rentgena možemo opisati kao sistem od nekoliko sklopova i to:
- Visokonaponski generator
- Nosač rentgen cevi i rentgen cev
- Nosač kasete za rentgen film
- Pacijentski sto
- Komandni pult
Postupkom digitalizacije se sklop nosača kasete rentgen filma zamenjuje sa sklopom digitalnog flet panela, a komandni pult se zamenjuje računarskom radnom stanicom.
Svi ostali sklopovi postojećih analognih rentgena se zadržavaju. Svi anlogni sklopovi koji se zadržavaju imaju mogućnost servisiranja u daljem postupku eksploatacije jer se radi o tehnologiju koju je moguće servisirati na nivou komponeti u budućem periodu od najmanje 10 godina. Gotovo svi analogni rentgen uređaju su proizvod domaćeg proizvođača Jugorentgen iz Niša. Predlagač ovog projekta insistira na činjenici da se kompletna digitalizacija jednog rendgengrafskog aparata, koja nema nimalo manji kvalitet, može uraditi sa oko 3 puta nižom cenom od nabavke novog digitalnog aparata, pre čemu u ceni novog aparata treba dodati značajne troškove deinstalacije starog i upodobljavanje prostora za novi aparat.
ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA U BEOGRADU
Analizom UPITNIKA (materijal u prilogu) upućenoog rendgen odeljenjima zdravstvenih ustanova koje su u nadležnosti grada Beograd i Ministarstva zdravlja Srbije, kao i na osnovu sopstvenog istraživanja, došlli smo do sledećih zaključaka:
Osnove odlike trenutnog stanja rendgenske dijagnostike na teritoriji Beograda su sledeće:
- Zdravstvene ustanove u Beogradu imaju potrebu za velikim brojem dijagnostičkih rendgen pregleda. Ovaj terend je u stalnom porastu zbog rastućeg broja stanovnika proteklih godina kao i sve većeg broja indikacija za rendgenske preglede shodno rastu i razvoju drugih medicinskih disciplina. U odnosu na podatke dobijene ANKETOM može se reći da su zahtevi za rendgenskim pregledima u linearnom porastu u funkciji vremena tokom proteklih 5 godina. Postojeći kapaciteti ne mogu adekvatno da zadovolje rastuće potrebe. Neminovna posledica nevedenog je insuficijentna dijagnostika u najširem smislu, duga čekanje na pregled i neprimereno korišćenje postojećih kapaciteta. Broj rendgenskih pregleda na nivou domova zdravlja je značajan, posebno u tzv velikim domovima zdravlja (Novi Beograd, Palilula, Čukarica, Zemun,..). Podatak od posebnog značaja dobijen anketom je da je broj pregleda na nivo domova zdravlja prosečno veći od broja prehleda u KBC ustanovama Beograda a u nekoliko slučajeva domovi zdavlja imaju neuporedivo veći broj pregleda do hospitalnih ustanova.
- Na nivou KBC ustanova Beograda broj pregleda na godišnjem nivou je relativno mali jer se dominantno odnosi na hospitalizovane bolesnike. Ako se analizira struktura pregleda u ovim ustanovama onda se može zaključiti da ne postoji logičan algoritam upućivanja po nivoima zdravstvene zaštite i fenomen da domovi zdravlja u ogromnom procentu svoje bolesnike inicijalno upućuju u ustanove tercijarnog nivoa. Tačnije, na nivou domova zdravlja ne postoji dovoljno razvijen minimum radiološko-dijagnostičke obrade pre upućivanja bolesnika u ustanove višeg nivoa kao i navika na nivou ustanova višeg nivoa da se ambulantni bolesnici tokom dijagnostičkih postupaka ne pregledaju u svojim domovima zdavlja ili regionalnim bolnicama. Ova „skupa“ anomalija kao posledica lošeg rada nadležnih organa vlasti i rukovodstava medicinskih ustanova nije tema analize i predloga mera ovog projekta.
- U velikom broju ustanova rendgen dijagnostika se radi na starim, tehnički zastarelim aparatima. Ovo se posebno odnosi na konvencionalne rendgengrafske ekspoloracije koje čine okosnicu rendgenske dijagnostike domova zdravlja. Rendgengrafska dijagnostika je zastarela i na nivou KBC i KC ustanova. Ovo značajno ograničava protok pacijenata i povećava doze zračenja kako za pacijente tako i za zaposlene.
- Tehničko-tehnološke mogućnosti rendgen aparata koji se dominantno koriste u beogradskim zdravstvenim ustanovama, u odnosu na kvalitet dijagnostičke informacije predstavljaju kočnicu normalnom i efikasnom radu drugih medicinskih disciplina ovih zdravstvenih ustanova.
- Zastarela radiološka oprema se često kvari a troškovi njenog održavanja na nivou par godina su realno veći od cene konfiguracije postojećih aparata. Stari aparati se teško servisiraju zbog nedostatka rezervnih delova a u njihovom osposobljavanju za rad neminovne su tehničke improvizacije koje se izvan kontrole optimuma eksplatacije i kontrole korišćenja.
- Mogućnosti postojećih aparata i način njihovog rada organičavaju uspostavljanje bilo kojeg savremenog organizacionog modela u delu mesta i značaja radiološke dijagnostike, a broj i kvalitet dijagnostičkih informacija koji se mogu dobiti je nedovoljan i nepouzdan čime se značajno urušava smisao i značaj rendgen dijagnostičkog servisa i usporava efikasnost ostalih medicinskih disciplina ustanove.
- Nedostatak savremenih digitalizovanih aparata na najdirektnij način ograničava broj metoda radioloških eksploracija, posebno u delu radioskopskih i kontrasnih pregleda. Rendgen kabineti sa postojećom opremom pretvoreni su u nepouzdane dijagnostičko-morfološke servise bez razvojnih mogućnosti. Premeštanje takvih, u osnovi bazičnih radioloških pregleda, na sekundarni nivo, prestavlja ne samo bezrazložno obezvrednjivanje mesta i značaja domova zdravlja već eksplicitno uzrokuje nerešive probleme u organizaciji i funkciji gradskih KBC-a koji najčešće funkcionišu u delu radiološke dijagnostike kao veliki domovi zdravlja. Na taj način generiše se strateški problem organizacije i razvoja radiološke službe na svim nivoima zdravstvene zaštite Beograda.
- Relativno noviji uređaji pristigli iz donacija 2001. i 2002. su već polu zastareli. U osnovi ovi aparati prestavljaju tehnološki osvremenjene koncepte prvobitnih rendgen aparata iz srednje trećine prošlog veka. Poseban fenomen predstavljaju tzv reparirani aparati koji su naješće sa novim jeftinim rendgenskim cevima u svim aspektima ostali na nivou fotohemijske-analogne rendgenske produkcije. Takvi uređaji se uglavnom nalaze u većim domovima zdravlja čije potrebe za protokom pacijenata uglavnom ne mogu ili jedva zadovoljavaju postojeće potrebe.
- Domovi zdravlja prigradskih opština i opština koje su se brojčano povećale u poslednjih 10 godina (Rakovica, Čukarica, Palilula, Zemun, Grocka, Obrenovac ...) imaju najneadekvatnije kapacitete i pacijenti moraju da putuju u gradske bolnice radi elementarnih rendgenskih pregleda gde po pravilu nailaze na nerazumevanje i liste čekanja. Tako se može dogoditi da kašnjenje u dijagnostičkom postupku dovede do relativne kompromitacije ukupnog lečenja.
- Kliničko Bolnički centri u nadležnosti Grada, u delu opremljenosti radiološkom opremom, predstavlaju svojevrstan fenomen prepoznatljiv za zemlje u tranziciji. Tokom proteklih 3-5 godina ove bolnice su opremljene „teškim“ rendgenskim aparatima tipa angiodijagnosta, MR aparata i skenera, koji su u vreme instaliranja predstavljali opremu koja se u svetu po pravilu napušta. Isto se odnosi i na Kliničke centre u Srbiji. U isto vreme, osim par donacija nije bilo investicija u kvalitet konvencionalne rendgenske dijagnostike koja predstavlja okosnicu kliničkog rada. Više od 3 godine Ministarstvo zdravlja nije kupilo niti jedan digitalni rendgen aparat. Rendgengrafski i opšti radioskopski aparati (polidijagnosti) ovih ustanova su primereni onima koji se nalaze u domovima zdravlja ili su osavremenjeni reparacijom. Insuficijencija bazičnih rendgenskih pregleda je aktuelna i predstavlja kočnicu uspostavljanju savremenih dijagnostičkih algoritama na svim nivoima zdravstvene zaštite.
- Klinički centar Srbije, kao vodeća tercijerna zdravstvena ustanova raspolaže velikim brojem radioloških aparata kao i radiologa. Ovoj ustanovi nedostaje oko 7 digitalnih radiografsko-radioskopskih polidijagnosta. U ovoj ustanovi radiologija funkcioniše kroz rad tzv. matičnih klinika i instituta a sam naziv: „Centar za radiologiju i magnetnu rezonanciju“ svedoči o dometima radiologije KCS kojoj je potrebna radikalna reorganizacija u smislu definsanja kliničkog identiteta radiologije.
- Ekonomski izraz rada postojećeg koncepta radiologije na nivou Grada je depresivan i u uslovima koji u Evropi i svetu postoje oko 30 godina sve više ima predznak društvene odgovornosti vlasti, odnosno kreatora takvog stanja. Rendgen film kao medijum je u više od 95% evropskih i svetskih ustanova napušten, a u našim ustanovama se i dalje koristi i planira. U aktuelnoj radiologiji se veoma dobro zna šta je kvalitetan pregled i kako se dokumentuje nalaz. Koncept koji u našim gradovima i bolnicama postoji u delu dokumentovanja rendgenskog nalaza je postao „diferencija specifikata“ neekonomskog planiranja koje nema opravdanje, posebno u gradskim KBC ustanovama i kliničkim centrima gde je potrošnja potrošnog materijala veoma velika. Npr. u Kliničkom centru Srbije u kome se godišnje potroši oko 50.000 kvadratnih metara rendgen filma i primereno tome hemikalija, a što iznosi za najniže cene oko nekoliko miliona eura! Investicije koje podrazumevaju prelazak konvencijalnih rendgen aparata na digitalizaciju, papir i CD medijume, na PACS sistem i arhiviranje normalnih nalaza za čitavu ustanovu koštaju koliko dvogodišnja potrošnja RDG filma.
- U zdravstvenim ustanovama Beograda postoji izražena heterogenost tipova, modela, proizvodjača i starosti rendgen aparta što nameće problem najracionalnijeg i kontrolisanog korišćenja i servisiranja opreme.
PLANIRANI REZULTATI
Serverska mreža zdravstvenog sistema Srbije - SZS predstavlja kostur budućeg zdravstvenog innformacionog sistema Srbije(ZIS) i omogućava :
1. Jedinstven centralizovan registar pacijenata u okviru kojeg se obezbeđuje:
- Jednoznačna registracija i nemogućnost zamene identiteta svih pacijenata u zdravstvenom sistemu Srbije.
- Tajnost zdravstvenih podataka o pacijentu i sprečava da nalazi pacijenta cirkulišu sa njegovim ličnim podacima.
- Obezbeđena evidencija troškova po pacijentu koji se odnose na dijagnostičke preglede na digitalnim uređajima.
2. Jedinstven sistem za objedinjeno planiranje i zakazivanje digitalnih dijagnostičkih snimanja pruža:
- Jedinstven sistem zakazivanja koji isključuje dupliranje zahteva, sa tačnom evidencijom u kojoj zdravstvenoj ustanovi, kojeg datuma i na kojem digitalnom uređaju je zakazan pregled pacijenta,
- Automatsko ažuriranje jedinstvene liste čekanja na svim digitalnim uređajima u svim zdravstvenim ustanovama u zdravstvenom sistemu Srbije.
- Obezbeđuje pravilno planiranje nabavke digitalnih dijagnostičkih resursa.
3. Serverska mreža zdravstvenog sistema Srbije - SZS koja obuhvata niz bolničkih servera i delova mreže omogućava:
- Uvid u trenutni stepen angažovanost-iskorišćenosti digitalnih dijagnostičkih uređaja
- Praćenje realnog stepena njihove amortizacije radi planiranja nabavke i održavanja
- Trenutnu dostupnost digitalnih dijagnostičkih snimaka na teritoriji Srbije sa mogućnošću daljinske konsultativne dijagnostike svih centara i ustanova povezanih u jedinstven sistem.
- Obezbeđuje bezbedno čuvanje medicinskih nalaza u zakonskom okviru.
- Daje mogućnost pristupa dijagnostici u edukativne svrhe.
4. Potpuna digitalizacija medicinskih snimaka je obezbeđena kroz podsistem adaptacije rendgen uređaja koji će obezbediti :
- Izbacivanje filmovanih dijagnostičkih snimaka iz upotrebe i time stvaranje ogromne materijalne uštede.
- Stvaranje uslova za povećani stepen zaštite informacija i podataka o pacijentu.
- Olakšana dijagnostika i digitalna obrada snimaka sa mogućnošću veće dijagnostičke senzitivnosti, bez ponavljanja ekspozicija.
- Oko 40% veća prohodnost dijagnostike, veći broj pregleda.
- Eliminacija lista čekanja za radiološke eksploracije.
- Racionalizaciju kadrova jer će posao fotokaboranata biti bespotreban.
5. Mogućnost povezivanja u internacionalni telemedicinski sistem, medjunarodnu stručnu i kosultativnu razmenu.
Kompletno umrežen digitalni sistem medicinskog rada integrisan u elektronski sistem pacijent lista, na nivou jednog KBC, opšte bolnice ili kliničkog centra, sa mogućnostu tele-konsultantskog rada prikazan je na Slici br. 1.
Slika broj 1.
OPRAVDANOST PROJEKTA
Opravdanost ovog sistema se može gledati u više nivoa:
- Primarni nivo je ekonomska ušteda koja se ogleda u povraćaju uloženih sredstava u roku od 3 meseci od momenta uvođenja samo na troškovima filmovanja dijagnostičkih snimaka.
- Sekundarni nivo opravdanosti je viši nivo zdravstvene usluge koji se ogleda u mogućnosti da dijagnostički snimci momentalno bivaju dostupni dijagnostičarima ma gde se oni nalazili kao i racionalizaciju upotrebe dijagnostičkih uređaja i viši nivo dostupnosti dijagnostike.
- Tercijalni nivo opravdanosti se ogleda u tehničkom unapređenju zdravstvenog sistema, njegovoj modernizaciji i jačanju kapaciteta za savremenu razmenu medicinskih informacija i tele-medicinskih usluga.
- Nivo kvaliteta dijagnostičkog nalaza: Digitalizacija omogućava viši stepen dijagnostičke senzitivnosti radiološkog nalaza zbog mogućnosti postprocesing editovanja rendgenske slike u jednostavnim grafičkim PC alatima (filtriranje, konrastnost, magnifikacija, konturiranje, preciznost morfoloških merenja,..)
Realizacijom projekta zdravstveni sistem Srbije dobija trajno i kapitalno materijalno dobro koje će promeniti bazični sistem organizacije i kvaliteta medicinskog rada i sa daljim brojnim razvojnim mogućnostima.
PREDLOG DINAMIKA REALIZACIJE PROJEKTA ZA SRBIJU
Navedeni ciljevi Projekta realizovali bi se kroz 4 faze u trajanju od 3 godine, i podrazumevali regionalni pristup rešavanju navedenih problema.
- 2014. god. Zdravstvene ustanove na teritoriji Beograda
- 2015. god. Zdravstvene ustanove na teritoriji Kragujevca i Niša
- 2016. god. Zdravstvene ustanove na teritoriji Vojvodine i umrežavanje svih regionalnih istema u jedinstven
PROCENJENA SREDSTVA I FINANSIRANJE PROJEKTA
Projekat bi se finansirao od sredstava koje se izdvajaju za nabavku rendgen filma, tako da je njegova realizacija bez dodatnog angažovanja sredstava RFZO. Dodatna sredstva za realizaciju projekat treba obezbediti iz budžetskih sredstava Ministarstva planiranih za nabavku i osavremenjivanje radiološke opreme.
Napomena: Ovaj projekat prikazuje sadašnje stanje i predlog mera u Srbiji, a shodno fazama relaizacije, daje i detaljnu analizu satanja u Beogradu. Anex projekta koji će biti dostavljen naknadno odnosiće se na analizu stanja i predloge za realizaciju projekta u ostala 3 regionalna centra.
-------------
Preuzmite ceo elaborat kao pdf.
